МАГАРЕЋА ПОСЛА

<БРМММММММБРМММММММММММММММММ>

100 година и 4 сата јахања касније

КУРТАЛИЋИ

Нема шта гостољубиво село, одма'подно табле џакови и меки појас..мало даље ров опасан бодљикавом жицом. Могао бих да се опкладим да сам видео крокодила како помаља главуџу из баруштине. На путу барикада- букова рекао бих.

-„Помоз бог! Ђе си пош'а јуначино?“

-Бог ти помогао. На са'рану ђеде“- асимилујем се одма'к'о камелеон.

-„А о'кле сте?“

-„Из Београда, ово све кано видиш ти је од рода и порода покојног старине Паје.“

-„А имаш ли што год да почастиш, образа ти.“

-„За тебе ђедо све..

види се да су наши Србљи

..'вако ево ти штека цигарет папира и по'киле дувана.“

-„Ај пролази..

миче ону букову цепанку с'пута

..Пајина кућа ти је на крај села.“

-„Жив био ђедо.“

-„Уздравље јуначе.“

Пратим крдо вепрића које шпарта посред џаде. Џада још од турака остала, а изгледа и ови ко'ци поред пута. Пусто село да није пошаст нека или су сви отишли на са'рану. Кад дођосмо на крај села оно тамо дворац, каква кућа црна. К'о владика да је жив у њој. Скупио се народ испред. Јеб'о га ти не мож'препознат шта је женско, само пашчад нема бркове овде. Прилази нам неки голуждрави деран.

-„Ђеда ће на гробље подно брда са'ранит..

и показује

..каже ћаћа да потјерате шатру тамо.“ За даће им треба.

Крећем, а колона замном. На брисаче ми окачили крстаче и барјак, а попа посадили иза мене к'о иза коња, пичка им материна.

А на брду?! Као за војну вежбу. Све се од војске, зелени сређују терен за почасну паљбу. Изгледа да је покојни Паја био неко велико мудо. Пристиже и аутобус са Репрезентативним Оркестром Гарде. Јој туго моја. Униформе им још от Тилета остале. Плаво, црвено, закрпа, чизма, флека, закрпа закрпа. Као јеботе скочка да решаваш.

-„Ај'шта чекате?! Истоварај бре тај шатор.“

-„Ево мајсторе.“ Отварам товар и гледам 'де се део бут од печенке.

<КХ>

Мала Фатима масна као фритеза.

<ЦАНГ КЛАНК КЛАНК ТУП ЦАНГР>

Док монтирају шатор избацујем крме. Вадим му јабуку из уста, мртво је се неће најести.

<ПЉАС>

Частим Фатиму васпитном и стављам брњицу од кера што ономад згазих. Ј'бга имам неке нове тапацирунге тамо, треба и то да ми позоба.

-„Ај+ на кафу пријатељу.“ Неко ме куцка по рамену. У јеееееботе:

-„Да ниси ти Рушкин млађи брат?!“

-„Која Рушка?“

-„Ма нема везе, ај'води на ту кафу.“ Добро се неко сетио и мајстора да почасти. Мислио сам да је Рушка уникат. Сподоба показа руком ка неком споменику. На рукама му букагије, нокти неподшишани као Леонтини. Опасан сав неким ритама и подераним курцима, а о врату бандажиран давилицом и звоном. Сув к'о пртљика и ружан ка'зла ноћ.

-„Седи пријатељу.“ Чудан неки троножац личи мало на карличну кост.

-„А ти си?!“

-„Васа, сеоски вампир.“

-„Сеоски ШТА?!“

-„Вампир пријатељу, вампир.“

-„Е немој ме и ти јебати, значи молим те.“

-„Ево гледај пријатељу.“ Пружа пожутели папир.

Васа Јови..1856..Курталићи.. Гледам папир, гледам споменик, гледам њега. Осећам укоченост у удовима и кнедла у грлу почиње лагано да ме гуши.

-„Полако пријатељу..

Ма шта полако, тражим погледом неки колац- мене си решио да ручаш пизда ти материна шишмишу ни један,

..полако..

Отвара уста широм, смрзло ми се говно

..видиш истурпијани.“ Ректални мишић се полако опушта.

-„Па како..“

-„Једног јутра кренем у језеро да се окупам и налетим на Микана и ето јебѓа једва ме после саставили да ме у комаду са'ране ка'чо'ека.“

-„Микан..?!“ отпијам гутљај кафице, добра мајку му.

-„Крокодил покојног деда Паје.“

<ГРЦ>

-„К..крокодил?!“ добро значи видех.

-„Деда Паја га донео са собом из Аушвица. Био им маскота тамо. Деда Паја се био сажалио, јадничко морао је да једе, спава и купа се са јеврејима.“

-„Деда Паја?!“

-„Ма Микан, Микан пријатељу.“

-„А ти?!“

-„Мене им их било жао па кад се повампирих истурпијаше ми зубе па ме сада воде са мечком Божаном на вашаре воде.“

-„А сунце?!“

-„Нивеа РХ +76,12.“

-„Хоћеш лозу, домаћу?“

-„Не хвала- лечен сам, а и време ми је.“

...

Приближавам се шатору и вукљам сакату печенку. Атмосферу фину подгрејале Симине сестрице. Док рускиње обрађују руменог рмпалију мађарица скаче са стола на сто и трпа годишње приходе села што у 'алтере што у брус. Сима мунзе за то време обрђује бркату домаћицу трудећи се да спусти цену сировог мака. Џемал и Милева ухватили се у коло са мечком Божаном па рмапју све у шеснае'с. Остали се даве у ићу и пићу док оркестар гарде сурово цепа обраде Баје Малог Книнџе и Боре Дрљаче. Јеб'га који сам курац вукао крме. За случај да им овај печени во' буде мало?!?!

Излазим из шатора. Види војске- јадници усахли..ни водом их нису понудили. Седе превијају жуљеве, знојем окупани.

-„Ти момчино.“

-„Извл'те господине.“ Суза ми у оку стала, види понос и дику наше мајчице србије. Онако изгладнели и уморни после три дана лупања стројака до ове вукојебине и радне акције, стоји мирно и зове ме господине.

-„Узми једног јачег и трк' по оно прасе тамо. Нек' вам је пријатно момци.“

-„Разумем. Хвала господине.“ Готово. Не могу да станем, плачем к'о покојна баба на касандру.

...

-„Шофееер, лепа моја шофер.“ Ууу опет она топлина.

-„Реци срећо моја медена.“ Кезим се као орангутан.

-„Тамо сви пијана, немаш више шта зарадиш. Може ти сад мене мало шикицала лепушкасто шофер. Ја чуло нађ шофер, нађ...“

<ЗИП>

Не пуштам је да заврши, насрћем као пета армија на сарајево.

-„Пониии..“

<АХХ УМММ>

„..моја понииИИИИИИИ!!!..“

-„АРГХААААААААААААААААААААААА!!!“  ТАРЗАНЕ УСЕРИ СЕ, ЈА САМ КРАЉ ЏУНГЛЕ.

Е је добра ова цигара. Јулишка ја'ње моје спава к'о невинашце.

Гладан као кер решен сам да опет одем под шатру.

...

-„...значи туга ујка Пајо.“ Љуби оно своје сидро и оставља 3 руже и лажни ролекс на ковчег.

-„Туго мајке, туго мајке..“ Док врањанка нариче уз ковчег Цигоси и Божана џепаре пијане госте.

<ТРУМТУУРУМТУРУМТУМТУМ>

Оркестар помпезно најављује Рушку. Јој бре па 'де сам баш сада нашао да уђем.

-„Не постоје речи којима се може описати моја патња. Ево данас ту са нама су моја дражесна дечица..“

Јој бре сере ми се од муке

„..Цајка и Оги..“

Како је бре није срамота да показује свету ова два неуспела абортуса

„..који ће отпевати Пајину омиљену песму.“

Притежем пертле и спремам се за ниски старт. Бежим да припремим аутобус и не доживим судбину несрећних сељака.

<ЈЕР ТИ СИ ЗМИИИЈА

А ЈА ЖАБА ЖАБА

МОЖЕШ ДА БЕЕЕЕЖИШ

АЛИ ЏАБА ЏАБАааааааа.......>

Добро је све је тише. Било је и ред после 5 километара. Јебем ти и ову несрећну ледену кишу, баш је сада морала да почне да пада. Ударају капи у ћелендару к'о ексери у плеКану плочу. Све се расквасило не видим ди бијем у овом мраку. Црње о........

<ГЛУ ГЛУГЛУ БЛОБ ААААААААХ>

-„ЈЕБЕМ ТИ И ЈЕЗЕРО ПОСРЕД СЕЛА!“ Покушавам да испливам негде. Пратим флеку светлости. 'ладно фењер на саоницама. Који ће курац санке у овој баруштини. Мало даље плута полупоједен ирвас и поцепана црвена одежда. У јеее деда ту си значи забоо дртино матора.

<ХИХИ>

Кикоћем се као шипарицу на црнцу..

<ХИХИХИ>

Задах трулежи пресеца ми ток мисли. Окрећем се. Јао види глава. Крокодилска. Мрда се. Микан?! МИКАААААААААААААН!!!!!! Јао несрећо. Пливам као Чавке на олимпијади. Гуштер на стероидима непријатним задахом греје ми табане. Обала..

<АХ>

..коначно обала. Спашен саААААААААААА..............

-„АААААААААААААААААААААААААААААААААА!!!“ Тарзане врати се све ти је опроштено. Држи ме за ногу као менгеле шиљеже пред драње. Проклињем на свим језицима света.

..

-„..ШАЈЗЕЕЕЕЕЕ!!!..“ На тренутак ми се учинило да је у његовим крваво жутим окицама блеснула варница интелигенције.

<ПЉАС>

К'о да ми није доста што ме други стално бију по потиљку. Па швапски крокодил јеее.

-„ХАЛТ!..“ Полако попушта стисак.

„..ЛАСЕ!..“ Пушта ме.

„..ДУ БИСТ ГУТ!“ Јаооо види га шени.

<ЧЕШ ЧЕШ>

-„Фрррррр....“

-„Ајне клајне гут годзила, гут.“ Док лагано ћопам ка аутобусу Микан весело трчкара око мене машући репом.

...

Све пусто, ала брзо трчите јунаци свака Вам част.

-„Гут Микан Гут!“

<ЧЕШ ЧЕШ>

-„Фррррр...“

-„Есен дас буле Микан, есен.. Ма не покојног Пају бика бре бика..“ Јао види памети па он га закопава к'о пашче коску. Јеб'о Секу Алексић. Има да је избацим чим дођем кући- Микан је Цар.

Док се Микан забавља затрпавањем раке покушавам да сакупим ону војску да ми помогне да изгурам аутобус из блатишта. Аууууу је-бо-те.

-„А сада ће тета Рушка да изведе један стриптиз за наше војнике.“ Скупили се као стадо оваца пред гладним вуком. Па је л' после три дана гладовања да им преседне прасенце пизда т' материна она згужвана.

<ФИЈУУУУУУУ>

-„КОМЕНЗИ БИТЕ МИКАН, КОМ КОМ!!!“ Долази весело машући репом са све лешином оног вола у зубима. А не није во ипак је земунац.

-„СА МИКАН, СА!!!!“ И он је устукнуо пред овим призором. Узимам ствар у своје руке. Давим скота.

<ОЛЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ>

Добијам овације као Панчев у Барију. Микан скаче од среће и прави колутове. Утоварам Микана у пртљажник..да му не буде досадно док возим,а и Фатима је читав дан сама. Војници ме гурају.

<БРММММММ БРММММММ БРРРРРРРРРРРРРРР>

...

Јој мајку ти када кренух одавде. Никад веће среће.

...

-„Је ли мајсторе је л'оде крокодил?“

<СКВИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ БУП>

-„Ма ко сте бре сада па ви пизда вам материна?“ Оркестар јеботе. Па код мене у аутобус нашли да се крију.

-„Ваздух је чист момци. Сад ће мајстор да нас потера у Беч, је ли тако мајсторе?!“ Игра се неким каракурцем и чудно се цери.

-„Ма који бре курчев Беч. ИДЕМ КУЋИ!“

-„МА ИМА ДА ВОЗИШ У БЕЧ ИЛИ ИМА ДА ТЕ НЕМА!!, доста је нама више свадби, са'рана и народњака. У филхармонију да нас возиш у Беч па да певамо к'о Бечки дечки.

-„МА ПИЗДА ВАМ МАТЕРИНА КАД ВАМ ЗАВРНЕМ ЈАЈА ИМА ИЗ МОМЕНТА ДА ПОСТАНЕТЕ БЕЧКИ ДЕЧАЦИ МАЈКУ ВАМ ПЕДЕРСКУ!!!“ Ја и мој дугачак језик. Као да ми већ не 'фали довољно зуба у глави. И како ћу сада пешке кући.

Још 500 курчевих километра кроз планине и долине. Па нисам ја са Титом ратовао сероње ни једне. И Микан

<ШМРЦ>

Мали мој Микан. Како ћу ја сада без њега.

Уѕимам мобилни и зовем полицију, војску и редакцију курира. Пријављујем украдени аутобус пун секташа педера обучених као чирлидерсице који шверцује људе и ретке животиње преко границе. Бар једно од та два. Све зависи ко буде гладнији Микан ил'Фатима.

'ајде србине пут под ноге. Пардон ногу. Остаде ми бар успомена на Микана.

...

<ПУФПУФ ПАНТ>

Још само 300 и кусур курчевих километара. Бар сам избио на вр' брда. Гладан сам као кер. Сетих се оне јабуке што мазнух прасету.

<ГРИЗ МЉАЦ МЉАЦ ХРК ПЉУЦ БЉЉЉ>

-„Ма иди у курац од свих јабука ти си баш у ову морао да уђеш.“ Гледам у дебелог пуфнастог црва. Јаоооо пуфнасто..Јаооо како је сладак..зваћу те Зијад пријатељу- сав си ми тако некако к'о ћуна.

...

Дани ми пролазе у разговорима са Зијадом. Прави другар уме да слуша. На'ватам по негде смолу са борова да не буде гладан. Ја се усукао, пао испод стотке.

<ГРРРРРРРРРРРРРРРРРРР>

Ево и црева ми крче.

<ГРРРРРРРРРР>

Све гадније и гадније. Само звук као да не долази из стомак. Осећам врео дах на гузовима (е јебете ме луда ако мене после овог силног дахтања за врат неко не појебе у овој причи). Види вук! И још један и још један и још...па цео чопор јеботе.

-„Шта је бре шта гледате, 'су вам мало били и она деца и пандур и она сува шљива? А!? Па сте мене сада нашли да одмеравате пизда вам материна.“

<ШУУУТ ЦВИЛЦВИЛЦВИЛ>

-„ПА НА МЕНИ ЛИ СИ НАШАО ДА СЕ ЛИЊАШ ШТЕНЕ НИЈЕДНО АЛАВО!!“ Не знају бре они шта је гладан шофер.

...

Идемо тако већ пети дан, Зијад и ја и вуци у стопу за нама.

<КРРРРРРРКРРРКРРРРРРРРРРРРР>

Сада већ свима крче црева. Јао види ватрица. Полако се прикрадамо. Мечка Божана и оно двоје цигоса?! Деле плен.

<АУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУАУАУАУАУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ>

-„ДРЖ' ТЕ ИХ МОМЦИ!!!“

...

Палим цигарету. Време је. Поздрављам се с' својим чопором и настављам. И вуци сити бејаху и ја на броју оста.

Избијам на џаду.. јес'да и није асфалтна него туцаник али можда и прође неко.

<КЛАКЛАКЛАКЛАК>

-„СТОЈ!“

-„Иѕволите чико.“

-„ДАЈ ?ВАМО ТУ БИЦИКЛУ, ОДМА'БРЕ!!!“

-„Е баш недам.“

<ПЉАС>

Шта ти је маса пута убрзање наспрам његових 7 годиница.

-„Беж'бре тамо пичка ти материна малечка!“

<КМЕЕЕЕЕЕЕКМЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ>

Е па дође време да се Зијад и ја опростимо. Није ред да га водим у град. Гора је његова кућа. Лагано га спуштам у траву и ...

<КРЕ КРЕ КЉУЦ>

-„МА СМРДЉИВА БРЕ ПТИЧУРИНО НИЈЕДНА, ВРАНО ЦРНА, ПИЛЕ ПРЕРАСЛО ПИЧКА ТИ МАТЕРИНА!!!!!...па зар мог Зијада...“  гађам је бициклом. Е јебига баш сада опет мрам пешака.

...

Ево табанам џадом већ пет сати. Палац ми навукао реуму од стопирања. Ниђе живе душ......

<СКВИИИИИИИИИИИИИИИИ>

Војна полиција?!

-„Је ли ти?!“

-„Ко је л'ја?!“ правим се блентав не свиђају ми се њихове њушке.

-„Ти ти буђави дођи 'вамо!“ Прилазим. Меркају ме.

-„Извол'те.“

-„Ма шта бре извол'те ти ту мени?! Улази унутра. Почео рат. Мобилизација.“

-„Али ја..“

<ПЉУС>

-„УЛАЗ' БРЕ КАД КАЖЕМ!!“ Седам у Пинца и почињем да набрајам све могуће свеце којих могу да се присетим и чашћавам их што удом што клетвама.

...

Е следeћи пут пре него се уфатим за волан има да запaлим цркву да ме не бије малер.

Пичка вам бре свима материна.