МАГАРЕЋА ПОСЛА

Прва гајба, друга гајба, трећа гајба...

-„Је ли бре 'де ми оно идемо?“

-„Па на са'рану рођаче, како 'де!?“

-„Аха..само питам.“ Нешто ме боде у леђа. Окрећем се- ситне окице, квргава ушеса, грозна чекињава њушка. Јеботе ладно реприза јутарњег програма са огледалу.

-„Је ли бре 'де ти мислиш да си пошао са тим прасетом?“

-„Па у афтобус.“

-„Ма да па са све ко'цем; имаш ти карту за то прасе?!“

-„Маааа дај не зезај.“

-„Шта зезеам- дај га у товар или плаћај карту.“

-„Дај мајсторе, љубим те, па то као да ми род најрођенији затвараш у гепек.“

-„Видим к'о близанци сте, У ТОВАР БРЕ СА ЊИМ!“

-„Иѕзззвини сине.“ Јој бре баба само си ми још ти фалила бре, види ка'ка си к'о гробару са лопате да си побегла.

-„Је ли могу и ја са вама сине?“

-„Може бре баба, како не може, само да јавим доле телефоном покојном чика Паји да ти направи мало места у постељи.“

-„Ааа? Не чује баба добро сине- глува...“

-„МОЖЕ БАБА!!!“

-„Хвала сине, него баба и не види добро, само да ме попнеш да седнем.“ Попнем те на бре на колац са све оним прасетом да плашиш вране мислим си и помажем јој да седне.

-„Је ли тебра је л'ово оно мислим онај аутобус за оно као са'рану код ујка Паје?“ Гле! Теле које говори.

-„Јесте лафе, а ти си?“

-„Па ја сам тебра.“

-„А ма ко си бре човече?“

-„Оно мислим питаш ко сам, као шатро оно не знаш. А оно? Диви слиџу.“ Изпасује кожњак из тренерке, скида га и показује неку караконџулу на рамену.

-„Сима брате Стрвина- Мунзе Конза тебра.“

-„А оно изнад?!“

-„Па кајла тебра мојне си калеа.“ Гледам у ланчину дебљине шлеп штангле, крстача као сидро од лађе.

-„Сада знаш ко сам а?..мислим оно тебра.“ Покушава да се намршти, али и даље изгледа као теле у најкама.

-„Знам, знам ти си...“

-„Па ја сам гистро.“ Полако ми расте притисак.

-„Ај упадај, дај само карту.“

-„Е ти оно мислим тебра ти то мене нешто као не респектујеш. Ево тебра позивница, мислим нема карте.“ Гледам,-стварно позивница за сахрану.

-„И оно мислим месо тамо и то је моје.“ Какво бре сада и ти месо вучеш?!

-„Је ли и ти прасе лафе а?“

-„Мислим сестре брате, они комади што шатро стоје тамо.“ Чије сестре бре, какви комади, шта овај трабуња.

-„Чика Пајине сестре?!“

-„Е овај оно моје сестре- оно као мислим.“ Гледам их. Уффф добри батачићи, а сифони таман по мери. За са'рану, па са све халтерима и допичњацима и то на -5???

-„Ајде девојке уђите да се огрејете.“ Мене већ обузима нека топлина, квасац не расте том брзином.

-„Ти мене возила сада шофер. Ти добра шофер.“ Уффф тек има да видиш што сам добар.

-„А вас две?! Ај улазите шта чекате!“

-„Ње поњимајем.“ Угуравам је у аутобус користећи прилику да јој премерим облине рукама. Јебем му бре матер опет избалавих кошуљу. Изгледа да функционишу на принципу стада. Трећа без обзира на плаву косу лагано проналази пут у аутобус пратећи оне две. Можда је онај земунац требао да окачи звоно места крстаче о врат.

Уфф како меша.

<ЦАНГЕ КЛАНГ ТРЕС БУМ ЦАНГР>

Прену ме.

-„Шта је мајстори, постављате скелу на аутобуској?!“

-„Није скела мајсторе, овој шатор за чича Пајину са'рану.“

<ЧЕШ ЧЕШ>

-„Какав бре курчев шатор сад?!“

-„Војни мајсторе за триста душе.“

-„И шта ја сада да радим са тим?“

-„Па да пакујеш у аутобус мајсторе.“

-„А где? Видите ви да је већ пун гепек?!“

-„Па може на кров мајсторе.“

-„На кров, а?! Па пичка ти материна на шта ти ја личим, на орангутана да се пењем на кров сада?!“ Јебига са'рана је жао ми људи.

-„Ај јебига онда угурајте га доле уз оно прасе, само пажљиво."

-„Хвала мајсторе.“

Палим цигарету, коначно.

-„А б'е куме б'е је ли ово иде код газда Пају на са'рану?“

-„Иде, иде.“ Гледам цигу, гледам 'армонику- зуби му као дирке: црно, бело, поломљено, црно, бело, поломљено...

-„Ава кари Милева, џафте курафте шта сада радиш?!“

-„Ево идем Џемал, само још куј динар да узмем. Чекај ме код вратима!“

-„А б'е куме ја чу уџем унутра, а ти ми пошаљи Милеву кад доџе, ледено напољу.“ Ајде,.. ледено..муда ми се бре скупила као кликери док се ви сви попакујете.

Сконтао сам по мирису да прилази. Воња као мртва пума.

-„Ау куме како си ми шарамантан! Згодан си бре као џаво. 'ајде ти куме да ми даш неки динар за малу Фатиму.“ Показује детенце у наручју. И оно смрди.

-„Ево ти бре 100 динара и улази већ једном.“

-„'фала куме, 'фала куме 100 године да си жив и здрав и бог да те види. Еве ти Фатима.“ Улази. Гледам дете, гледа оно мене. Једно 6-7 година и дупло толико кила рекао бих. Душу ионако оставих на волану- покушавам да је заглавим између оног прасећег леша и шаторске конструкције.

-„'бар дан рабаџија кудеј иде овај автобузад?“

-„На са'рану, а ко си сада па ти?!“

-„Јагода из Врање, сестриЧина на ујка Пају. Поголем чо'ек беше ујке. Него ти ли ће нас возиш сам?“ Кој мој бре сада ова 'оће!?

-„Да седим мало при тебе да гледувам какој вртиш тај воланат. Волем то.“

-„Ма гледај бре, гледај.“

...

-„Је ли мајсторе..“

-„МА НИСАМ ЈЕО! НИСАМ НИ МАЈСТОР! ШТА БРЕ КОЈИ МОЈ КУРАЦ САДА Тизвините нисам одмах видео униформу.“ Чешка се по пендреку.

-„Где возиш?“

-„На сахрану, у Курталиће.“

-„Е супер баш ми је успут. Завршио сам смену па да ме повезеш нисам 5 дана био кући.“

-„Ај.“ Шта ћу мислим се боље и да имам једног пандура унутра какве све возим. 

...

<ШАМПИОНИ ШАААААААААААМПИОНИ АЛЕЕЕЕЕЕЕЕ АЛЕЕЕЕЕ АЛЕЕ АООООО>

Каква је сад ово граја?!

-„Чујемо да идеш преко тупижнице мајсторе.“ Овај мора да је алфа мужјак- предводник чопора.

-„Па..“

-„Да нас возиш на утакмицу са Металцем мајсторе.“ Гледам. Фенсерај тоталис. Барбери, алфа фајерке и миришу на виски. Напољу -5, а они соларисани и напуцани као прашчад концентратом. Фризуре шишане на опасно- све сами тарзани.

-„Ај уђите.“ Благосиљам пандура. Покушавам да га ухватим погледом и скренем му пажњу на ове магарце. Види скота!. Већ заспало говедо. У мајку му.

...

То је ваљда то. Пребројавам их по списку. Ј'бга једно 'фали, али имам зато не планираног вишка. Ма бежим ја из ове луднице.

<БРМММ БРМММММММММММ СКВИИИИИИИИИИИИИИИИ>

Јеботе оно мртво прасе ми се реинкарнирало у кочнице- опет овлажиле. И шта курац 'оће овај таксиста, да га згазим к'о пијан говно овим аутобусом?!

Истрчава и прилази прозору.

-„Е овај колега само да примиш ову госпођицу. Ево само да избацим њене ствари.“ Мислим се који црни колега..утегнут, уредно подшишан са све раздељком, маникираних ноктију...

Стоји развукао осмех и буљи у мене. К'о у реклами за зубне пасте.

-„Па шта сад кој курац гледаш?“

-„Па ти не знаш ко сам?!“ Вииииди га тужан к'о цигањско маче.

-„Ме не знам човече, 'ајде бре истоварај је- журим.“

-„Па кешоловац.“ Губим живце.

-„МА СЛУШАЈ БРЕ ПЕДЕРЧИНО ЈЕДНА НАШМИНКАНА И НАФРАКАНА МЕНИ ИЗЛГЕДАШ КАО КИТОЛОВАЦ, МРШ'БРЕ ТАМО И ИСТОВАРАЈ БРЕ ТО ПА ДА ИДЕМ!!“

-„Ју ју..“

-„Каква некултура и простаклук побогу. Молим Вас да Вас замени неки културнији колега. Инсистирам!, жалићу се мојој продукциској кући.“

<БУАХХ БУААА ХРРРРКЉ ДРИГ БЉУЦ>

Јао види маслина, а 'ладно сам триповао да ми је јутрос испала са пице.

Док дерпе доноси већ пети кофер и трећи несесер покушавам да обришем риголето са инструмент табле и волана.

-„Знате ли ви ко сам ја?“ Како не би знао пичка ти материна, види каква си згужвана као буља од шар-пеја стерам ти га мајци у чарапу. Препознао би те на километар, законом те треба забранити, електрична столица би од муке цркла да на њу седнеш.

-„Да, да знам мис Рушка Јакић. Шта хоћеш?“

-„Па на сахрану неуљудни човече! Покојни Паја и ја смо школски.“ Нисам ни сумњао матори је дебело загазио у стоту када је отегао папке.

-„А та два мајмунчета, где ћеш са њима- животињама забрањен превоз с' путницима?“

-„И- ју!! Срам вас било, па то су

<ШМРЦ>

моја дечица- водим их на село мало код Пајиних. Па како

<ШМРЦ>

да се не стидите свог примитивизма, побогу.“ И тај ти је вероватно исписник. Ево сада ми се и киселина враћа.

-„А оба су ваша, а?“

-„Моја.“

-„'су близанци?“

-„Нису.“

-„Чек и то квргаво и то кудраво?! Оба твоја?! И нису близанци?!“

-„СРАМ ВАС <ШМРЦ> БИЛО, ПА ЧИЈА БИ БИЛА НЕГО МОЈА!!, има ли овде неки џентлмен да стане у одбрану даме?“

-„Мајсторе мислим оно ај као вози закаснићемо.“ И оно као хоћу. Нећу више да питам- боли ме глава. И даље се не мирим са чињеницом да је неко могао ТО два ред да јебе.

-„Ајде улази тамо и склањај ми бре те кофере с'очију и та два павијана, ајде!“

Коначно крећемо. Палим цигарету.

'бем ти и време килаво. Није ни чудо што онај дебели, метиљави неће више да носи деци поклоне. Вероватно су му ирваси поцркали од 'ладноће.

-„Работиш ли рабаџија сас овија од преко границу?“ Јој бре рекла си да 'оћеш да гледаш како возим, не да причаш мајку ти стару.

-„Радим, радим.“

-„'си бија неки пути у 'амбург, у Германију?“

-„Јесам сестро.“ Скини ми се.

-„Не ли га знајеш онда нашег Мику, Кафану горе имаде.“

-„Ма не знам.“

-„Какој да га не познаваш рабаџија..па Мика син на Стојадина оног што...

<ЗЗЗЗ ЗЗЗУУМЗЗЗЗЗ ЗЗУМЗЗЗЗЗ>

 ...село..“

<ЗЗЗЗЗЗ ЗЗУМЗЗ>

Не разабирам више речи, видим само говнару величине омањег врапца.

<ПЉАС>

Што ли не уграђују брисаче са унутрашње стране“

...

-„Е мајсторе неку зикуму стипу!“

-„Коме га ти шишпу?!“

-„Стииипу зику!“

-„Шипу шипууу!“ Хтедох да бацим поглед у ретровизор, ал'се сетих Рушке.

-„Је ли бре прдавци ви то мене оно као прозивате?!“

-„Ш'а је бре мунзе 'ти није јасно нешто? А?“ Полако се пали атмосфера у задњој ложи. А јебена керина и  даље глуми циркулар и тестерише, мајку му. Покушавам да стишам страсти.

-„Ало децо о'ладите мало, опуштено бре!“  Тајац.. пресечен леденим дахом орбита од кога ми се најежи врат. Изгледа да су решили да се прешалтају на мене.

-„Је ли мајсторе, а да ми о'ладимо мало тебе?! А?“ Покушавам да станем на лопту.

-„Ма не момци..“

<ПЉАС>

Јој бре па не по потиљку пичка ти материна малечка!

-„Ш'а не? Ш'а бре не?“

-„Ма нисам..“

-„Ма шта ниси?!..

<ПЉАС>

..'си видео ти како Мишко вози 2 километра везаних очију?“ Глава ми се црвени, притисак расте као дефицит Србије. Ти ће'ми кажеш, вртео сам овај ђеврек док си ти још гурао ношу да упали, пичка ти материна.

-„Б'ате дај шал да видиш како мајстор глуми Мишка!“ Потежем необориве аргументе у оваквим расправама- КУРБЛУ!!, решен да момцима покажем мрачну страну синдрома познатијег као шоферска љубав.

<СКВИИИИИИИИИИИИ.. ТРАС, КРАНК, ТРУФ>

-„ААААААААААААААААААА!!!!!!!“

<СЛАП ФЉУС КРАК>

-„Сад ги ломи рабаџија, сад ги ломи“- врањанка у екстази помаже ми да избацим балавурдију. Крваве окице и карактер пекинезерке у терању.

<ПХФШШШШ>

Док се врата лагано затварају сисавци мешавином говора, кркљања и гроктања цеде речи кроз преостале зубе:

-„ Најебафеф..

<КХКЉКХ>

.. и ти феф да најебеф!“

<БРММММММММММММ>

Тензија пада. Чепркам по заплењеним стварима, шалове поклањам врањанки за децу. Јо'види мобилне! Па сваки к'о моја плата.

-„Е тебра мислим оно ту нокију ћу ја овај мислим да узмем.“ Јој немој више да мислиш молим те. „За једну малу тебра . Да знаш само какво парче меса. Мислим оно тебра не би ништа било да није мислим било мене. Да се талимо брате и респект.“

-„Ето ти носи, 'ош још нешто?“

-„'фала брате боли ко да те дира само реци. Сима брате Стрвина респектује тебра“ Е само ако ћеш ти да ми помогнеш.

Добро и није лош улов два телефона, фајерке.. јеботе има се смрну к'о пичке.

-„Докле смо мајсторе?!“ Види види циркулар је проговорио.

-„О полицијо. Ево пролазимо Доњу Мутеницу. 'сте фино спавали?“

-„Ма пусти сањао сам неки ружан сан. Него 'де се дедоше они момци? Фина деца- обећали да ће да ми пребаце неке клипове на мобилни:“ Овај мене јебе.

Ма маму ти твоју ја ставим на клип 'де си тестерисао трупце кад су фина деца 'тела да ме линчују к'о крмче за божић.

-„Ено их на доњем спрату. Кувају кафу.“

-„ТИ СИ МЕНЕ НАШАО ДА ЗЕЗАШ МАЈСТОРЕ?!“

-„Ма не би ја жив ми ти, ено стварно доле.“

-„Уф па могао би и ја једну кафицу ако је тако.“

-„Ево сада ћу ја да укочим па да те одведем доле-„

<СКВИИ ПФХШШШШ>

-„Ај' дођи 'вамо иза аутобуса.. стани ту само да нађем кључ да ти отворим.“

-„Е хвала ти мајсторе као брату.“

-„Ма нема на чему милицијо моја, а ево и кључ.. за скидаље точкова..

<ЦАНГ ТРАС>

..маму ти бре пандурску..

<ТРАС ГРУНТ СЛАМ>

..ем не плаћаш карту..

<БАМ>

..ем си нашао да ме јебеш..

<ТРАСС ЦАНГР ЦАНГ>

..фина деца, а?!..

<ПЉУС>

..пичка теби фина материне..

<ТРАС ПЉАС>

..и теби и финој деци..

<ЦАНГР КЛАНК ПЉАС>

..и твојим колегама..

<КРАНК ПЉАС>

..и оној казни за пролаз кроз црвено..

<ПУФФФ БАМ>

..и за оне маму вам..

<ПЉАС>..казне за непрописно паркирање..

<ТРЕС ПЉЕС ЦАНГ>

..и за сваки дерби у бајбоку..

<БАМ ТРАС>

..и што је ловац убио..

<ТРЕС>..

вука, а не ону дрољу црвенкапу..

<ЦАНГРРР ТРЕС>

....

10 минута касније

<УФ ПАНТ ПАНТ>

Презнојих се.. а реско време. Утрчавам у аутобус да не у'ватим неку упалу плућа.Разболеће ми се ракчина.

Палим цигарету.

<КХ КХ КХ КРКЉКЉ ПЉУЦ>

Идемо даље. 'бем ти планинчину. Сад већ постаје све хладније. А гуме ћелавије и од мене, плешемо по залеђеној цести као задригли геџа на свадби.

-„А сине кад ћемо на тај пијац?“ У је 'ладно сам на бабу заборавио.

-„Ма какав пијац баба, на са'рану идемо.“

-„Неће баба сарме да једе сине, по друго идем на пијац.“

-„'си ти бре луда?“

-„Јесте сине муда да изе'м на ову скупоћу.“

-„Ма бре курац изједи“- кврцнула ми лајсна.

-„Да да ни под турцима нам није 'вако било.“

<СКВИИИ ПФХШШШШ>

-„СТАРА МАЈКА!!!“

<ГРРРРР>

-„Реци сине.“

-„НЕ ВИДИШ КАКО ТРЕБА?“

-„Не види баба добро.“

-„ЕВО ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ СТАРА МАЈКА!!! ЧЕК ДА ТИ ПОМОГНЕМ ДА СИЂЕШ!!!“

-„Хвала сине.“ Изводим је на природну пртину у снегу крај пута. Борови се надкуробречили изнад нас.

-„СТАРА МАЈКА!!“

-„Реци сине.“ Полако је усмеравам руком.

-„САМО ПРАВО СТАРА МАЈКА, САМО ПРАВО КРОЗ ПРТИНУ И ТУ ЈЕ ПИЈАЦ!!!“

-„Хвала сине, бог те поживео 100 година.“ Исто мисли и локални чопор вукова. Видим да им из очију избија захвалност, као и први пут када сам избацио ону клинчурију. К'о ајкуле рибарску бродицу прате аутобус последњих 100 километара.

Палим цигарету.

<БРМММММММБРМММММММММММММММММ>