МАГАРЕЋА ПОСЛА

Прва гајба, друга гајба, трећа гајба...

-„Је ли бре 'де ми оно идемо?“

-„Па на са'рану рођаче, како 'де!?“

-„Аха..само питам.“ Нешто ме боде у леђа. Окрећем се- ситне окице, квргава ушеса, грозна чекињава њушка. Јеботе ладно реприза јутарњег програма са огледалу.

-„Је ли бре 'де ти мислиш да си пошао са тим прасетом?“

-„Па у афтобус.“

-„Ма да па са све ко'цем; имаш ти карту за то прасе?!“

-„Маааа дај не зезај.“

-„Шта зезеам- дај га у товар или плаћај карту.“

-„Дај мајсторе, љубим те, па то као да ми род најрођенији затвараш у гепек.“

-„Видим к'о близанци сте, У ТОВАР БРЕ СА ЊИМ!“

-„Иѕзззвини сине.“ Јој бре баба само си ми још ти фалила бре, види ка'ка си к'о гробару са лопате да си побегла.

-„Је ли могу и ја са вама сине?“

-„Може бре баба, како не може, само да јавим доле телефоном покојном чика Паји да ти направи мало места у постељи.“

-„Ааа? Не чује баба добро сине- глува...“

-„МОЖЕ БАБА!!!“

-„Хвала сине, него баба и не види добро, само да ме попнеш да седнем.“ Попнем те на бре на колац са све оним прасетом да плашиш вране мислим си и помажем јој да седне.

-„Је ли тебра је л'ово оно мислим онај аутобус за оно као са'рану код ујка Паје?“ Гле! Теле које говори.

-„Јесте лафе, а ти си?“

-„Па ја сам тебра.“

-„А ма ко си бре човече?“

-„Оно мислим питаш ко сам, као шатро оно не знаш. А оно? Диви слиџу.“ Изпасује кожњак из тренерке, скида га и показује неку караконџулу на рамену.

-„Сима брате Стрвина- Мунзе Конза тебра.“

-„А оно изнад?!“

-„Па кајла тебра мојне си калеа.“ Гледам у ланчину дебљине шлеп штангле, крстача као сидро од лађе.

-„Сада знаш ко сам а?..мислим оно тебра.“ Покушава да се намршти, али и даље изгледа као теле у најкама.

-„Знам, знам ти си...“

-„Па ја сам гистро.“ Полако ми расте притисак.

-„Ај упадај, дај само карту.“

-„Е ти оно мислим тебра ти то мене нешто као не респектујеш. Ево тебра позивница, мислим нема карте.“ Гледам,-стварно позивница за сахрану.

-„И оно мислим месо тамо и то је моје.“ Какво бре сада и ти месо вучеш?!

-„Је ли и ти прасе лафе а?“

-„Мислим сестре брате, они комади што шатро стоје тамо.“ Чије сестре бре, какви комади, шта овај трабуња.

-„Чика Пајине сестре?!“

-„Е овај оно моје сестре- оно као мислим.“ Гледам их. Уффф добри батачићи, а сифони таман по мери. За са'рану, па са све халтерима и допичњацима и то на -5???

-„Ајде девојке уђите да се огрејете.“ Мене већ обузима нека топлина, квасац не расте том брзином.

-„Ти мене возила сада шофер. Ти добра шофер.“ Уффф тек има да видиш што сам добар.

-„А вас две?! Ај улазите шта чекате!“

-„Ње поњимајем.“ Угуравам је у аутобус користећи прилику да јој премерим облине рукама. Јебем му бре матер опет избалавих кошуљу. Изгледа да функционишу на принципу стада. Трећа без обзира на плаву косу лагано проналази пут у аутобус пратећи оне две. Можда је онај земунац требао да окачи звоно места крстаче о врат.

Уфф како меша.

<ЦАНГЕ КЛАНГ ТРЕС БУМ ЦАНГР>

Прену ме.

-„Шта је мајстори, постављате скелу на аутобуској?!“

-„Није скела мајсторе, овој шатор за чича Пајину са'рану.“

<ЧЕШ ЧЕШ>

-„Какав бре курчев шатор сад?!“

-„Војни мајсторе за триста душе.“

-„И шта ја сада да радим са тим?“

-„Па да пакујеш у аутобус мајсторе.“

-„А где? Видите ви да је већ пун гепек?!“

-„Па може на кров мајсторе.“

-„На кров, а?! Па пичка ти материна на шта ти ја личим, на орангутана да се пењем на кров сада?!“ Јебига са'рана је жао ми људи.

-„Ај јебига онда угурајте га доле уз оно прасе, само пажљиво."

-„Хвала мајсторе.“

Палим цигарету, коначно.

-„А б'е куме б'е је ли ово иде код газда Пају на са'рану?“

-„Иде, иде.“ Гледам цигу, гледам 'армонику- зуби му као дирке: црно, бело, поломљено, црно, бело, поломљено...

-„Ава кари Милева, џафте курафте шта сада радиш?!“

-„Ево идем Џемал, само још куј динар да узмем. Чекај ме код вратима!“

-„А б'е куме ја чу уџем унутра, а ти ми пошаљи Милеву кад доџе, ледено напољу.“ Ајде,.. ледено..муда ми се бре скупила као кликери док се ви сви попакујете.

Сконтао сам по мирису да прилази. Воња као мртва пума.

-„Ау куме како си ми шарамантан! Згодан си бре као џаво. 'ајде ти куме да ми даш неки динар за малу Фатиму.“ Показује детенце у наручју. И оно смрди.

-„Ево ти бре 100 динара и улази већ једном.“

-„'фала куме, 'фала куме 100 године да си жив и здрав и бог да те види. Еве ти Фатима.“ Улази. Гледам дете, гледа оно мене. Једно 6-7 година и дупло толико кила рекао бих. Душу ионако оставих на волану- покушавам да је заглавим између оног прасећег леша и шаторске конструкције.

-„'бар дан рабаџија кудеј иде овај автобузад?“

-„На са'рану, а ко си сада па ти?!“

-„Јагода из Врање, сестриЧина на ујка Пају. Поголем чо'ек беше ујке. Него ти ли ће нас возиш сам?“ Кој мој бре сада ова 'оће!?

-„Да седим мало при тебе да гледувам какој вртиш тај воланат. Волем то.“

-„Ма гледај бре, гледај.“

...

-„Је ли мајсторе..“

-„МА НИСАМ ЈЕО! НИСАМ НИ МАЈСТОР! ШТА БРЕ КОЈИ МОЈ КУРАЦ САДА Тизвините нисам одмах видео униформу.“ Чешка се по пендреку.

-„Где возиш?“

-„На сахрану, у Курталиће.“

-„Е супер баш ми је успут. Завршио сам смену па да ме повезеш нисам 5 дана био кући.“

-„Ај.“ Шта ћу мислим се боље и да имам једног пандура унутра какве све возим. 

...

<ШАМПИОНИ ШАААААААААААМПИОНИ АЛЕЕЕЕЕЕЕЕ АЛЕЕЕЕЕ АЛЕЕ АООООО>

Каква је сад ово граја?!

-„Чујемо да идеш преко тупижнице мајсторе.“ Овај мора да је алфа мужјак- предводник чопора.

-„Па..“

-„Да нас возиш на утакмицу са Металцем мајсторе.“ Гледам. Фенсерај тоталис. Барбери, алфа фајерке и миришу на виски. Напољу -5, а они соларисани и напуцани као прашчад концентратом. Фризуре шишане на опасно- све сами тарзани.

-„Ај уђите.“ Благосиљам пандура. Покушавам да га ухватим погледом и скренем му пажњу на ове магарце. Види скота!. Већ заспало говедо. У мајку му.

...

То је ваљда то. Пребројавам их по списку. Ј'бга једно 'фали, али имам зато не планираног вишка. Ма бежим ја из ове луднице.

<БРМММ БРМММММММММММ СКВИИИИИИИИИИИИИИИИ>

Јеботе оно мртво прасе ми се реинкарнирало у кочнице- опет овлажиле. И шта курац 'оће овај таксиста, да га згазим к'о пијан говно овим аутобусом?!

Истрчава и прилази прозору.

-„Е овај колега само да примиш ову госпођицу. Ево само да избацим њене ствари.“ Мислим се који црни колега..утегнут, уредно подшишан са све раздељком, маникираних ноктију...

Стоји развукао осмех и буљи у мене. К'о у реклами за зубне пасте.

-„Па шта сад кој курац гледаш?“

-„Па ти не знаш ко сам?!“ Вииииди га тужан к'о цигањско маче.

-„Ме не знам човече, 'ајде бре истоварај је- журим.“

-„Па кешоловац.“ Губим живце.

-„МА СЛУШАЈ БРЕ ПЕДЕРЧИНО ЈЕДНА НАШМИНКАНА И НАФРАКАНА МЕНИ ИЗЛГЕДАШ КАО КИТОЛОВАЦ, МРШ'БРЕ ТАМО И ИСТОВАРАЈ БРЕ ТО ПА ДА ИДЕМ!!“

-„Ју ју..“

-„Каква некултура и простаклук побогу. Молим Вас да Вас замени неки културнији колега. Инсистирам!, жалићу се мојој продукциској кући.“

<БУАХХ БУААА ХРРРРКЉ ДРИГ БЉУЦ>

Јао види маслина, а 'ладно сам триповао да ми је јутрос испала са пице.

Док дерпе доноси већ пети кофер и трећи несесер покушавам да обришем риголето са инструмент табле и волана.

-„Знате ли ви ко сам ја?“ Како не би знао пичка ти материна, види каква си згужвана као буља од шар-пеја стерам ти га мајци у чарапу. Препознао би те на километар, законом те треба забранити, електрична столица би од муке цркла да на њу седнеш.

-„Да, да знам мис Рушка Јакић. Шта хоћеш?“

-„Па на сахрану неуљудни човече! Покојни Паја и ја смо школски.“ Нисам ни сумњао матори је дебело загазио у стоту када је отегао папке.

-„А та два мајмунчета, где ћеш са њима- животињама забрањен превоз с' путницима?“

-„И- ју!! Срам вас било, па то су

<ШМРЦ>

моја дечица- водим их на село мало код Пајиних. Па како

<ШМРЦ>

да се не стидите свог примитивизма, побогу.“ И тај ти је вероватно исписник. Ево сада ми се и киселина враћа.

-„А оба су ваша, а?“

-„Моја.“

-„'су близанци?“

-„Нису.“

-„Чек и то квргаво и то кудраво?! Оба твоја?! И нису близанци?!“

-„СРАМ ВАС <ШМРЦ> БИЛО, ПА ЧИЈА БИ БИЛА НЕГО МОЈА!!, има ли овде неки џентлмен да стане у одбрану даме?“

-„Мајсторе мислим оно ај као вози закаснићемо.“ И оно као хоћу. Нећу више да питам- боли ме глава. И даље се не мирим са чињеницом да је неко могао ТО два ред да јебе.

-„Ајде улази тамо и склањај ми бре те кофере с'очију и та два павијана, ајде!“

Коначно крећемо. Палим цигарету.

'бем ти и време килаво. Није ни чудо што онај дебели, метиљави неће више да носи деци поклоне. Вероватно су му ирваси поцркали од 'ладноће.

-„Работиш ли рабаџија сас овија од преко границу?“ Јој бре рекла си да 'оћеш да гледаш како возим, не да причаш мајку ти стару.

-„Радим, радим.“

-„'си бија неки пути у 'амбург, у Германију?“

-„Јесам сестро.“ Скини ми се.

-„Не ли га знајеш онда нашег Мику, Кафану горе имаде.“

-„Ма не знам.“

-„Какој да га не познаваш рабаџија..па Мика син на Стојадина оног што...

<ЗЗЗЗ ЗЗЗУУМЗЗЗЗЗ ЗЗУМЗЗЗЗЗ>

 ...село..“

<ЗЗЗЗЗЗ ЗЗУМЗЗ>

Не разабирам више речи, видим само говнару величине омањег врапца.

<ПЉАС>

Што ли не уграђују брисаче са унутрашње стране“

...

-„Е мајсторе неку зикуму стипу!“

-„Коме га ти шишпу?!“

-„Стииипу зику!“

-„Шипу шипууу!“ Хтедох да бацим поглед у ретровизор, ал'се сетих Рушке.

-„Је ли бре прдавци ви то мене оно као прозивате?!“

-„Ш'а је бре мунзе 'ти није јасно нешто? А?“ Полако се пали атмосфера у задњој ложи. А јебена керина и  даље глуми циркулар и тестерише, мајку му. Покушавам да стишам страсти.

-„Ало децо о'ладите мало, опуштено бре!“  Тајац.. пресечен леденим дахом орбита од кога ми се најежи врат. Изгледа да су решили да се прешалтају на мене.

-„Је ли мајсторе, а да ми о'ладимо мало тебе?! А?“ Покушавам да станем на лопту.

-„Ма не момци..“

<ПЉАС>

Јој бре па не по потиљку пичка ти материна малечка!

-„Ш'а не? Ш'а бре не?“

-„Ма нисам..“

-„Ма шта ниси?!..

<ПЉАС>

..'си видео ти како Мишко вози 2 километра везаних очију?“ Глава ми се црвени, притисак расте као дефицит Србије. Ти ће'ми кажеш, вртео сам овај ђеврек док си ти још гурао ношу да упали, пичка ти материна.

-„Б'ате дај шал да видиш како мајстор глуми Мишка!“ Потежем необориве аргументе у оваквим расправама- КУРБЛУ!!, решен да момцима покажем мрачну страну синдрома познатијег као шоферска љубав.

<СКВИИИИИИИИИИИИ.. ТРАС, КРАНК, ТРУФ>

-„ААААААААААААААААААА!!!!!!!“

<СЛАП ФЉУС КРАК>

-„Сад ги ломи рабаџија, сад ги ломи“- врањанка у екстази помаже ми да избацим балавурдију. Крваве окице и карактер пекинезерке у терању.

<ПХФШШШШ>

Док се врата лагано затварају сисавци мешавином говора, кркљања и гроктања цеде речи кроз преостале зубе:

-„ Најебафеф..

<КХКЉКХ>

.. и ти феф да најебеф!“

<БРММММММММММММ>

Тензија пада. Чепркам по заплењеним стварима, шалове поклањам врањанки за децу. Јо'види мобилне! Па сваки к'о моја плата.

-„Е тебра мислим оно ту нокију ћу ја овај мислим да узмем.“ Јој немој више да мислиш молим те. „За једну малу тебра . Да знаш само какво парче меса. Мислим оно тебра не би ништа било да није мислим било мене. Да се талимо брате и респект.“

-„Ето ти носи, 'ош још нешто?“

-„'фала брате боли ко да те дира само реци. Сима брате Стрвина респектује тебра“ Е само ако ћеш ти да ми помогнеш.

Добро и није лош улов два телефона, фајерке.. јеботе има се смрну к'о пичке.

-„Докле смо мајсторе?!“ Види види циркулар је проговорио.

-„О полицијо. Ево пролазимо Доњу Мутеницу. 'сте фино спавали?“

-„Ма пусти сањао сам неки ружан сан. Него 'де се дедоше они момци? Фина деца- обећали да ће да ми пребаце неке клипове на мобилни:“ Овај мене јебе.

Ма маму ти твоју ја ставим на клип 'де си тестерисао трупце кад су фина деца 'тела да ме линчују к'о крмче за божић.

-„Ено их на доњем спрату. Кувају кафу.“

-„ТИ СИ МЕНЕ НАШАО ДА ЗЕЗАШ МАЈСТОРЕ?!“

-„Ма не би ја жив ми ти, ено стварно доле.“

-„Уф па могао би и ја једну кафицу ако је тако.“

-„Ево сада ћу ја да укочим па да те одведем доле-„

<СКВИИ ПФХШШШШ>

-„Ај' дођи 'вамо иза аутобуса.. стани ту само да нађем кључ да ти отворим.“

-„Е хвала ти мајсторе као брату.“

-„Ма нема на чему милицијо моја, а ево и кључ.. за скидаље точкова..

<ЦАНГ ТРАС>

..маму ти бре пандурску..

<ТРАС ГРУНТ СЛАМ>

..ем не плаћаш карту..

<БАМ>

..ем си нашао да ме јебеш..

<ТРАСС ЦАНГР ЦАНГ>

..фина деца, а?!..

<ПЉУС>

..пичка теби фина материне..

<ТРАС ПЉАС>

..и теби и финој деци..

<ЦАНГР КЛАНК ПЉАС>

..и твојим колегама..

<КРАНК ПЉАС>

..и оној казни за пролаз кроз црвено..

<ПУФФФ БАМ>

..и за оне маму вам..

<ПЉАС>..казне за непрописно паркирање..

<ТРЕС ПЉЕС ЦАНГ>

..и за сваки дерби у бајбоку..

<БАМ ТРАС>

..и што је ловац убио..

<ТРЕС>..

вука, а не ону дрољу црвенкапу..

<ЦАНГРРР ТРЕС>

....

10 минута касније

<УФ ПАНТ ПАНТ>

Презнојих се.. а реско време. Утрчавам у аутобус да не у'ватим неку упалу плућа.Разболеће ми се ракчина.

Палим цигарету.

<КХ КХ КХ КРКЉКЉ ПЉУЦ>

Идемо даље. 'бем ти планинчину. Сад већ постаје све хладније. А гуме ћелавије и од мене, плешемо по залеђеној цести као задригли геџа на свадби.

-„А сине кад ћемо на тај пијац?“ У је 'ладно сам на бабу заборавио.

-„Ма какав пијац баба, на са'рану идемо.“

-„Неће баба сарме да једе сине, по друго идем на пијац.“

-„'си ти бре луда?“

-„Јесте сине муда да изе'м на ову скупоћу.“

-„Ма бре курац изједи“- кврцнула ми лајсна.

-„Да да ни под турцима нам није 'вако било.“

<СКВИИИ ПФХШШШШ>

-„СТАРА МАЈКА!!!“

<ГРРРРР>

-„Реци сине.“

-„НЕ ВИДИШ КАКО ТРЕБА?“

-„Не види баба добро.“

-„ЕВО ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ СТАРА МАЈКА!!! ЧЕК ДА ТИ ПОМОГНЕМ ДА СИЂЕШ!!!“

-„Хвала сине.“ Изводим је на природну пртину у снегу крај пута. Борови се надкуробречили изнад нас.

-„СТАРА МАЈКА!!“

-„Реци сине.“ Полако је усмеравам руком.

-„САМО ПРАВО СТАРА МАЈКА, САМО ПРАВО КРОЗ ПРТИНУ И ТУ ЈЕ ПИЈАЦ!!!“

-„Хвала сине, бог те поживео 100 година.“ Исто мисли и локални чопор вукова. Видим да им из очију избија захвалност, као и први пут када сам избацио ону клинчурију. К'о ајкуле рибарску бродицу прате аутобус последњих 100 километара.

Палим цигарету.

<БРМММММММБРМММММММММММММММММ>

<БРМММММММБРМММММММММММММММММ>

100 година и 4 сата јахања касније

КУРТАЛИЋИ

Нема шта гостољубиво село, одма'подно табле џакови и меки појас..мало даље ров опасан бодљикавом жицом. Могао бих да се опкладим да сам видео крокодила како помаља главуџу из баруштине. На путу барикада- букова рекао бих.

-„Помоз бог! Ђе си пош'а јуначино?“

-Бог ти помогао. На са'рану ђеде“- асимилујем се одма'к'о камелеон.

-„А о'кле сте?“

-„Из Београда, ово све кано видиш ти је од рода и порода покојног старине Паје.“

-„А имаш ли што год да почастиш, образа ти.“

-„За тебе ђедо све..

види се да су наши Србљи

..'вако ево ти штека цигарет папира и по'киле дувана.“

-„Ај пролази..

миче ону букову цепанку с'пута

..Пајина кућа ти је на крај села.“

-„Жив био ђедо.“

-„Уздравље јуначе.“

Пратим крдо вепрића које шпарта посред џаде. Џада још од турака остала, а изгледа и ови ко'ци поред пута. Пусто село да није пошаст нека или су сви отишли на са'рану. Кад дођосмо на крај села оно тамо дворац, каква кућа црна. К'о владика да је жив у њој. Скупио се народ испред. Јеб'о га ти не мож'препознат шта је женско, само пашчад нема бркове овде. Прилази нам неки голуждрави деран.

-„Ђеда ће на гробље подно брда са'ранит..

и показује

..каже ћаћа да потјерате шатру тамо.“ За даће им треба.

Крећем, а колона замном. На брисаче ми окачили крстаче и барјак, а попа посадили иза мене к'о иза коња, пичка им материна.

А на брду?! Као за војну вежбу. Све се од војске, зелени сређују терен за почасну паљбу. Изгледа да је покојни Паја био неко велико мудо. Пристиже и аутобус са Репрезентативним Оркестром Гарде. Јој туго моја. Униформе им још от Тилета остале. Плаво, црвено, закрпа, чизма, флека, закрпа закрпа. Као јеботе скочка да решаваш.

-„Ај'шта чекате?! Истоварај бре тај шатор.“

-„Ево мајсторе.“ Отварам товар и гледам 'де се део бут од печенке.

<КХ>

Мала Фатима масна као фритеза.

<ЦАНГ КЛАНК КЛАНК ТУП ЦАНГР>

Док монтирају шатор избацујем крме. Вадим му јабуку из уста, мртво је се неће најести.

<ПЉАС>

Частим Фатиму васпитном и стављам брњицу од кера што ономад згазих. Ј'бга имам неке нове тапацирунге тамо, треба и то да ми позоба.

-„Ај+ на кафу пријатељу.“ Неко ме куцка по рамену. У јеееееботе:

-„Да ниси ти Рушкин млађи брат?!“

-„Која Рушка?“

-„Ма нема везе, ај'води на ту кафу.“ Добро се неко сетио и мајстора да почасти. Мислио сам да је Рушка уникат. Сподоба показа руком ка неком споменику. На рукама му букагије, нокти неподшишани као Леонтини. Опасан сав неким ритама и подераним курцима, а о врату бандажиран давилицом и звоном. Сув к'о пртљика и ружан ка'зла ноћ.

-„Седи пријатељу.“ Чудан неки троножац личи мало на карличну кост.

-„А ти си?!“

-„Васа, сеоски вампир.“

-„Сеоски ШТА?!“

-„Вампир пријатељу, вампир.“

-„Е немој ме и ти јебати, значи молим те.“

-„Ево гледај пријатељу.“ Пружа пожутели папир.

Васа Јови..1856..Курталићи.. Гледам папир, гледам споменик, гледам њега. Осећам укоченост у удовима и кнедла у грлу почиње лагано да ме гуши.

-„Полако пријатељу..

Ма шта полако, тражим погледом неки колац- мене си решио да ручаш пизда ти материна шишмишу ни један,

..полако..

Отвара уста широм, смрзло ми се говно

..видиш истурпијани.“ Ректални мишић се полако опушта.

-„Па како..“

-„Једног јутра кренем у језеро да се окупам и налетим на Микана и ето јебѓа једва ме после саставили да ме у комаду са'ране ка'чо'ека.“

-„Микан..?!“ отпијам гутљај кафице, добра мајку му.

-„Крокодил покојног деда Паје.“

<ГРЦ>

-„К..крокодил?!“ добро значи видех.

-„Деда Паја га донео са собом из Аушвица. Био им маскота тамо. Деда Паја се био сажалио, јадничко морао је да једе, спава и купа се са јеврејима.“

-„Деда Паја?!“

-„Ма Микан, Микан пријатељу.“

-„А ти?!“

-„Мене им их било жао па кад се повампирих истурпијаше ми зубе па ме сада воде са мечком Божаном на вашаре воде.“

-„А сунце?!“

-„Нивеа РХ +76,12.“

-„Хоћеш лозу, домаћу?“

-„Не хвала- лечен сам, а и време ми је.“

...

Приближавам се шатору и вукљам сакату печенку. Атмосферу фину подгрејале Симине сестрице. Док рускиње обрађују руменог рмпалију мађарица скаче са стола на сто и трпа годишње приходе села што у 'алтере што у брус. Сима мунзе за то време обрђује бркату домаћицу трудећи се да спусти цену сировог мака. Џемал и Милева ухватили се у коло са мечком Божаном па рмапју све у шеснае'с. Остали се даве у ићу и пићу док оркестар гарде сурово цепа обраде Баје Малог Книнџе и Боре Дрљаче. Јеб'га који сам курац вукао крме. За случај да им овај печени во' буде мало?!?!

Излазим из шатора. Види војске- јадници усахли..ни водом их нису понудили. Седе превијају жуљеве, знојем окупани.

-„Ти момчино.“

-„Извл'те господине.“ Суза ми у оку стала, види понос и дику наше мајчице србије. Онако изгладнели и уморни после три дана лупања стројака до ове вукојебине и радне акције, стоји мирно и зове ме господине.

-„Узми једног јачег и трк' по оно прасе тамо. Нек' вам је пријатно момци.“

-„Разумем. Хвала господине.“ Готово. Не могу да станем, плачем к'о покојна баба на касандру.

...

-„Шофееер, лепа моја шофер.“ Ууу опет она топлина.

-„Реци срећо моја медена.“ Кезим се као орангутан.

-„Тамо сви пијана, немаш више шта зарадиш. Може ти сад мене мало шикицала лепушкасто шофер. Ја чуло нађ шофер, нађ...“

<ЗИП>

Не пуштам је да заврши, насрћем као пета армија на сарајево.

-„Пониии..“

<АХХ УМММ>

„..моја понииИИИИИИИ!!!..“

-„АРГХААААААААААААААААААААААА!!!“  ТАРЗАНЕ УСЕРИ СЕ, ЈА САМ КРАЉ ЏУНГЛЕ.

Е је добра ова цигара. Јулишка ја'ње моје спава к'о невинашце.

Гладан као кер решен сам да опет одем под шатру.

...

-„...значи туга ујка Пајо.“ Љуби оно своје сидро и оставља 3 руже и лажни ролекс на ковчег.

-„Туго мајке, туго мајке..“ Док врањанка нариче уз ковчег Цигоси и Божана џепаре пијане госте.

<ТРУМТУУРУМТУРУМТУМТУМ>

Оркестар помпезно најављује Рушку. Јој бре па 'де сам баш сада нашао да уђем.

-„Не постоје речи којима се може описати моја патња. Ево данас ту са нама су моја дражесна дечица..“

Јој бре сере ми се од муке

„..Цајка и Оги..“

Како је бре није срамота да показује свету ова два неуспела абортуса

„..који ће отпевати Пајину омиљену песму.“

Притежем пертле и спремам се за ниски старт. Бежим да припремим аутобус и не доживим судбину несрећних сељака.

<ЈЕР ТИ СИ ЗМИИИЈА

А ЈА ЖАБА ЖАБА

МОЖЕШ ДА БЕЕЕЕЖИШ

АЛИ ЏАБА ЏАБАааааааа.......>

Добро је све је тише. Било је и ред после 5 километара. Јебем ти и ову несрећну ледену кишу, баш је сада морала да почне да пада. Ударају капи у ћелендару к'о ексери у плеКану плочу. Све се расквасило не видим ди бијем у овом мраку. Црње о........

<ГЛУ ГЛУГЛУ БЛОБ ААААААААХ>

-„ЈЕБЕМ ТИ И ЈЕЗЕРО ПОСРЕД СЕЛА!“ Покушавам да испливам негде. Пратим флеку светлости. 'ладно фењер на саоницама. Који ће курац санке у овој баруштини. Мало даље плута полупоједен ирвас и поцепана црвена одежда. У јеее деда ту си значи забоо дртино матора.

<ХИХИ>

Кикоћем се као шипарицу на црнцу..

<ХИХИХИ>

Задах трулежи пресеца ми ток мисли. Окрећем се. Јао види глава. Крокодилска. Мрда се. Микан?! МИКАААААААААААААН!!!!!! Јао несрећо. Пливам као Чавке на олимпијади. Гуштер на стероидима непријатним задахом греје ми табане. Обала..

<АХ>

..коначно обала. Спашен саААААААААААА..............

-„АААААААААААААААААААААААААААААААААА!!!“ Тарзане врати се све ти је опроштено. Држи ме за ногу као менгеле шиљеже пред драње. Проклињем на свим језицима света.

..

-„..ШАЈЗЕЕЕЕЕЕ!!!..“ На тренутак ми се учинило да је у његовим крваво жутим окицама блеснула варница интелигенције.

<ПЉАС>

К'о да ми није доста што ме други стално бију по потиљку. Па швапски крокодил јеее.

-„ХАЛТ!..“ Полако попушта стисак.

„..ЛАСЕ!..“ Пушта ме.

„..ДУ БИСТ ГУТ!“ Јаооо види га шени.

<ЧЕШ ЧЕШ>

-„Фрррррр....“

-„Ајне клајне гут годзила, гут.“ Док лагано ћопам ка аутобусу Микан весело трчкара око мене машући репом.

...

Све пусто, ала брзо трчите јунаци свака Вам част.

-„Гут Микан Гут!“

<ЧЕШ ЧЕШ>

-„Фррррр...“

-„Есен дас буле Микан, есен.. Ма не покојног Пају бика бре бика..“ Јао види памети па он га закопава к'о пашче коску. Јеб'о Секу Алексић. Има да је избацим чим дођем кући- Микан је Цар.

Док се Микан забавља затрпавањем раке покушавам да сакупим ону војску да ми помогне да изгурам аутобус из блатишта. Аууууу је-бо-те.

-„А сада ће тета Рушка да изведе један стриптиз за наше војнике.“ Скупили се као стадо оваца пред гладним вуком. Па је л' после три дана гладовања да им преседне прасенце пизда т' материна она згужвана.

<ФИЈУУУУУУУ>

-„КОМЕНЗИ БИТЕ МИКАН, КОМ КОМ!!!“ Долази весело машући репом са све лешином оног вола у зубима. А не није во ипак је земунац.

-„СА МИКАН, СА!!!!“ И он је устукнуо пред овим призором. Узимам ствар у своје руке. Давим скота.

<ОЛЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ>

Добијам овације као Панчев у Барију. Микан скаче од среће и прави колутове. Утоварам Микана у пртљажник..да му не буде досадно док возим,а и Фатима је читав дан сама. Војници ме гурају.

<БРММММММ БРММММММ БРРРРРРРРРРРРРРР>

...

Јој мајку ти када кренух одавде. Никад веће среће.

...

-„Је ли мајсторе је л'оде крокодил?“

<СКВИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ БУП>

-„Ма ко сте бре сада па ви пизда вам материна?“ Оркестар јеботе. Па код мене у аутобус нашли да се крију.

-„Ваздух је чист момци. Сад ће мајстор да нас потера у Беч, је ли тако мајсторе?!“ Игра се неким каракурцем и чудно се цери.

-„Ма који бре курчев Беч. ИДЕМ КУЋИ!“

-„МА ИМА ДА ВОЗИШ У БЕЧ ИЛИ ИМА ДА ТЕ НЕМА!!, доста је нама више свадби, са'рана и народњака. У филхармонију да нас возиш у Беч па да певамо к'о Бечки дечки.

-„МА ПИЗДА ВАМ МАТЕРИНА КАД ВАМ ЗАВРНЕМ ЈАЈА ИМА ИЗ МОМЕНТА ДА ПОСТАНЕТЕ БЕЧКИ ДЕЧАЦИ МАЈКУ ВАМ ПЕДЕРСКУ!!!“ Ја и мој дугачак језик. Као да ми већ не 'фали довољно зуба у глави. И како ћу сада пешке кући.

Још 500 курчевих километра кроз планине и долине. Па нисам ја са Титом ратовао сероње ни једне. И Микан

<ШМРЦ>

Мали мој Микан. Како ћу ја сада без њега.

Уѕимам мобилни и зовем полицију, војску и редакцију курира. Пријављујем украдени аутобус пун секташа педера обучених као чирлидерсице који шверцује људе и ретке животиње преко границе. Бар једно од та два. Све зависи ко буде гладнији Микан ил'Фатима.

'ајде србине пут под ноге. Пардон ногу. Остаде ми бар успомена на Микана.

...

<ПУФПУФ ПАНТ>

Још само 300 и кусур курчевих километара. Бар сам избио на вр' брда. Гладан сам као кер. Сетих се оне јабуке што мазнух прасету.

<ГРИЗ МЉАЦ МЉАЦ ХРК ПЉУЦ БЉЉЉ>

-„Ма иди у курац од свих јабука ти си баш у ову морао да уђеш.“ Гледам у дебелог пуфнастог црва. Јаоооо пуфнасто..Јаооо како је сладак..зваћу те Зијад пријатељу- сав си ми тако некако к'о ћуна.

...

Дани ми пролазе у разговорима са Зијадом. Прави другар уме да слуша. На'ватам по негде смолу са борова да не буде гладан. Ја се усукао, пао испод стотке.

<ГРРРРРРРРРРРРРРРРРРР>

Ево и црева ми крче.

<ГРРРРРРРРРР>

Све гадније и гадније. Само звук као да не долази из стомак. Осећам врео дах на гузовима (е јебете ме луда ако мене после овог силног дахтања за врат неко не појебе у овој причи). Види вук! И још један и још један и још...па цео чопор јеботе.

-„Шта је бре шта гледате, 'су вам мало били и она деца и пандур и она сува шљива? А!? Па сте мене сада нашли да одмеравате пизда вам материна.“

<ШУУУТ ЦВИЛЦВИЛЦВИЛ>

-„ПА НА МЕНИ ЛИ СИ НАШАО ДА СЕ ЛИЊАШ ШТЕНЕ НИЈЕДНО АЛАВО!!“ Не знају бре они шта је гладан шофер.

...

Идемо тако већ пети дан, Зијад и ја и вуци у стопу за нама.

<КРРРРРРРКРРРКРРРРРРРРРРРРР>

Сада већ свима крче црева. Јао види ватрица. Полако се прикрадамо. Мечка Божана и оно двоје цигоса?! Деле плен.

<АУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУАУАУАУАУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ>

-„ДРЖ' ТЕ ИХ МОМЦИ!!!“

...

Палим цигарету. Време је. Поздрављам се с' својим чопором и настављам. И вуци сити бејаху и ја на броју оста.

Избијам на џаду.. јес'да и није асфалтна него туцаник али можда и прође неко.

<КЛАКЛАКЛАКЛАК>

-„СТОЈ!“

-„Иѕволите чико.“

-„ДАЈ ?ВАМО ТУ БИЦИКЛУ, ОДМА'БРЕ!!!“

-„Е баш недам.“

<ПЉАС>

Шта ти је маса пута убрзање наспрам његових 7 годиница.

-„Беж'бре тамо пичка ти материна малечка!“

<КМЕЕЕЕЕЕЕКМЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ>

Е па дође време да се Зијад и ја опростимо. Није ред да га водим у град. Гора је његова кућа. Лагано га спуштам у траву и ...

<КРЕ КРЕ КЉУЦ>

-„МА СМРДЉИВА БРЕ ПТИЧУРИНО НИЈЕДНА, ВРАНО ЦРНА, ПИЛЕ ПРЕРАСЛО ПИЧКА ТИ МАТЕРИНА!!!!!...па зар мог Зијада...“  гађам је бициклом. Е јебига баш сада опет мрам пешака.

...

Ево табанам џадом већ пет сати. Палац ми навукао реуму од стопирања. Ниђе живе душ......

<СКВИИИИИИИИИИИИИИИИ>

Војна полиција?!

-„Је ли ти?!“

-„Ко је л'ја?!“ правим се блентав не свиђају ми се њихове њушке.

-„Ти ти буђави дођи 'вамо!“ Прилазим. Меркају ме.

-„Извол'те.“

-„Ма шта бре извол'те ти ту мени?! Улази унутра. Почео рат. Мобилизација.“

-„Али ја..“

<ПЉУС>

-„УЛАЗ' БРЕ КАД КАЖЕМ!!“ Седам у Пинца и почињем да набрајам све могуће свеце којих могу да се присетим и чашћавам их што удом што клетвама.

...

Е следeћи пут пре него се уфатим за волан има да запaлим цркву да ме не бије малер.

Пичка вам бре свима материна.